Ukoliko bez obzira na lepo vreme primetite pad životne energije, bezvoljnost i neraspoloženje, budite sigurni da je u pitanju prolećni umor. Prelaskom iz zime u proleće, organizam se prilagođava vremenskim promenama, dužim danima i višoj spoljašnjoj temperaturi. S obzirom na porast temperature, dolazi do širenja krvnih sudova, pada krvnog pritiska, a sve to dovodi do osećaja malaksolosti, pospanosti i razdražljivosti. Takođe, uz to idu nedostatak koncentracije, glavobolja, depresivna stanja, kao i brzo umaranje.
Šta dovodi do prolećnog umora, kako da znamo da nije u pitanju bolest, koja je razlika između hroničnog i prolećnog umora kao i kako ga prevazići, saznaćete u nastavku ovog teksta.
Zašto se javlja prolećni umor?
Dolaskom proleća dani postaju duži, temperatura se povećava, vlažnost vazduha se smanjuje. Samim tim, imamo više vremena za razne aktivnosti na koje se troši veća količina energije. Tokom zime, naš organizam oslobađa manje količine serotonina i dopamina, a povećano se luči kortizol. S obzirom na to da je serotonin odgovoran za osećaj sreće i regulaciju stresa, kao i da se nedostatak dopamina vezuje za smanjenu fizičku aktivnost i nedovoljno sunčeve svetlosti, razumljivo je što se tokom zimskih meseci osećamo letargično i nemotivisano. Uz sve to, tokom zimskih meseci povećano je lučenje kortizola, hormona stresa. Dolazak proleća, kao i svaku drugu promenu naše telo doživljava kao stres. Prolećni umor koji se tada javlja je odgovor na naš život tokom zimskog perioda i pripreme tela za prolećne i letnje dane. Ovi dani zahtevaju znatno više energije, a naš organizam ne može baš uvek da isprati ovu promenu.
Nedostatak fizičke aktivnosti tokom zime je takođe jedan od razloga za pojavu prolećnog umora. Hteli to da priznamo ili ne, tokom zime se uglavnom nepravilno hranimo i ne unosimo dovoljno tečnosti u organizam. Samim tim, telo se teže oslobađa štetnih materija, što dovodi do osećaja umora i malaksalosti.
To što se početkom proleća osećamo iscrpljeno i umorno je između ostalog posledica boravka u zatvorenom prostoru tokom zime, slabijeg izlaganja suncu, a samim tim i nedostatka vitamina D. Dokazano je da se organizam sporo adaptira na atmosferske promene koje su karakteristične za proleće kao što su toplije i nestabilno vreme, duži dani i niži vazdušni pritisak.
Da li je u pitanju samo umor ili je posredi bolest?
Činjenica je da prolećni umor remeti svakodnevne aktivnosti i da je prisutan kod većine populacije bez obzira na pol i starosnu dob. Ali, ovakvo stanje organizma nije definisano kao bolest, tako da ne postoji ni posebna dijagnostika za njegovo otkrivanje. Iako neke bolesti imaju simptome koji podsećaju na prolećni umor, to ne bi trebalo da vas zabrinjava. Imajte u vidu da su organizmu potrebne oko 4 nedelje kako bi se adaptirao na novonastale promene. Ukoliko se pomenute tegobe nastave i nakon tog vremena, možete se javiti lekaru kako bi se isključilo postojanje neke druge bolesti.
Koja je razlika između hroničnog i prolećnog umora?
Tegobe uzrokovane prolećnim umorom često podsećaju na depresiju. Usled smanjenog lučenja serotonina tokom zime, početkom proleća se osećamo melanholično i bezvoljno. Iako nije reč o klasičnoj depresiji, stručnjaci smatraju da postoji povezanost na hemijskom nivou. Za razliku od prolećnog umora koji pogađa potpuno zdrave ljude svih uzrasnih kategorija, hronični umor nije povezan sa godišnjim dobom. Takođe, prolećni umor ima određenu dužinu trajanja, za razliku od hroničnog umora, koji traje znatno duže.
Kako pobediti prolećni umor?
Prolećni umor ne zahteva lečenje i nestaje posle nekoliko nedelja. A kako biste lakše prebrodili taj period, neka vam fokus bude na zdravoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti, kao i na povećanom unosu tečnosti u organizam. Takođe, neophodno je smanjiti nivo stresa i povećati nivo unutrašnje energije.
Jutarnje tuširanje prohladnom vodom poboljšava cirkulaciju i doprinosi dodatnom prilivu energije. Pored toga što osvežava, dovodi i do jačanja imuniteta. Trudite se da što češće boravite u prostoru u kome nema velike oscilacije u temperaturi i vlažnosti vazduha.
Što više vremena provodite u prirodi, jer sunčeva svetlost ne samo da dovodi do poboljšanja raspoloženja, već smanjuje proizvodnju melatonina koji izaziva pospanost. Za početak, izaberite lagane šetnje u prirodi kako biste povećali nivo životne energije. Postepeno povećavajte fizičku aktivnost i nikako ne ispitujte granice sopstvene izdržljivosti. Dozvolite organizmu da se postepeno privikne na novonastalu situaciju. Nakon svake fizičke aktivnosti posvetite se istezanju mišića kako biste smanjili nakupljanje mlečne kiseline i oslobodili se napetosti i stresa.
Obavezno hidrirajte organizam. Ukoliko unosite oko 2l vode na dan, budite sigurni da ćete očistiti nagomilane toksine i otrove u organizmu. Dehidratacija izaziva umor, malaksalost i glavobolju.
Unosite što više sezonskog (po mogućstvu organskog) voća i povrća. Tako ćete pojačati unos vitamina C koji je veoma važan u otklanjanju umora. Jedite češće i manje obroke.
Ne izbegavajte popodnevno spavanje, ali ne duže od 20 minuta. Savet je da uveče odlazite ranije na spavanje, kako biste organizmu priuštili potreban odmor i kvalitetan san.
U svakom slučaju, važno je da osluškujete sebe i da dozvolite organizmu da se postepeno adaptira na promene, obnovi energiju i pobedi prolećni umor.