Verovatno ste bezbroj puta čuli da nutricionisti preporučuju laku hranu u različitim situacijama. Pod pojmom lake hrane se podrazumevaju namirnice koje se lako i brzo vare, odnosno one koje se ne zadržavaju dugo u želucu. Laka hrana se prvenstveno preporučuje osobama koje imaju problem sa varenjem. Najlakše i najbrže se vare ugljeni hidrati i proteini, dok se masti najteže i najsporije vare. Ono u čemu mnogi najčešće greše je to što ne prave razliku između niskokalorične i lako svarljive hrane. Ovo je posebno važno ukoliko želite da izgubite višak kilograma, jer kada jedete laku hranu tokom dijete, možete uneti previše kalorija, a neprestano biti gladni, s obzirom na to da je u pitanju hrana koja se lako vari.
Ukoliko konzumirate namirnice koje se brzo vare, primetićete da količinski jedete mnogo više, jer posle ovakvih obroka brzo ćete osetiti glad. Ova vrsta hrane brzo daje priliv energije. Međutim, ukoliko je organizam pun glukoze a ne koristi je, ostatak se pretvara u masnoću.
Od čega zavisi koliko traje varenje hrane?
Varenje može da traje od 24 pa sve do 72 sata, a koliko će tačno trajati zavisi od brojnih faktora. Tu se prvenstveno misli na metabolizam, jer kod nekog je on brži, a kod nekog sporiji.
Takođe, prema istraživanjima, postoji razlika između varenja kod muškaraca i žena, jer žene znatno duže vare hranu. Kod žena se hrana u debelom crevu zadržava u proseku do 47 sati, a kod muškaraca oko 33 sata. Brzina varenja zavisi i od namirnica koje se unose, kao i od opšteg zdravstvenog stanja svakoga od nas. Osim svih navedenih faktora, proces varenja podrazumeva više različitih procesa, a svakom od organa digestivnog sistema je potrebno različito vreme za procesuiranje hrane.
Kako izgleda proces varenja hrane?
Varenje hrane započinje prvim zalogajem u ustima. Tokom tog procesa, uz pomoć pljuvačnih žlezda, hrana smekšava i nastavlja dalje put kroz jednjak, a potom u želudac. Stomačni mišići tada počinju da mešaju hranu sa digestivnim sokovima, dok žlezde koje se nalaze u sluznici želuca proizvode enzime i želudačnu kiselinu koje pomažu da se hrana dalje razgrađuje. Tako razgrađena hrana prolazi dalje kroz creva. U tankom crevu svareni hranljivi sastojci i voda se apsorbuju u krvotok, dok se u debelom crevu tečni otpad transformiše u stolicu, koja se premešta u rektum do procesa pražnjenja creva.
Koliko vremena treba da se svare različite namirnice?
Kada se pomene da se neka hrana lako i brzo vari, najčešće se misli da organizmu ne treba mnogo truda da je procesuira.
Hrana koja se veoma brzo vari kratko se zadržava u želucu i crevima, tako da stvara osećaj praznog stomaka, tj. osećaj gladi. Tako neretko dolazi do većeg unosa hrane nego što nam je potrebno, a to dalje vodi u gojaznost.
Osim toga, namirnice koje se brzo vare dovode do naglog porasta energije, povećava se nivo glukoze u krvi i taloži se više masti. Upravo iz tog razloga konzumiranje namirnica koje se brzo vare može biti uzrok viška kilograma, disbalansa u organizmu i problema sa digestivnim sistemom. To svakako ne znači da ne treba konzumirati namirnice koje se brzo vare. U nastavku teksta vam donosimo spisak namirnica koje se lako i brzo vare.
Koje su to namirnice koje se lako vare?
Namirnicama koje su bogate vodom treba najmanje vremena za varenje. Tu se prvenstveno misli na voće koje se izuzetno brzo i lako vari. Najbrže se vare lubenica, dinja, avokado, kao i banane koje predstavljaju i sjajan probiotik. Voće se u želucu zadržava prosečno oko 20 minuta.
Povrće se takođe veoma brzo vari. Sirovo povrće se vari oko 30 do 40 minuta, a kuvano povrće nešto duže. Međutim, kada je u pitanju salata od svežeg povrća u koju se dodaje ulje, varenje traje oko sat vremena. Veoma brzo i lako se vare bundeva, tikvice, spanać, boranija, zelena salata i šargarepa.
Riba takođe spada u namirnice koje se brzo i lako vare, jer se svari za nepunih sat vremena. Takođe se brzo vare nemasna piletina i ćuretina.
Brzina varenja namirnica dosta zavisi i od načina pripreme. Da bi se hrana lakše i brže varila preporuka je da se priprema na vodi ili na pari, a da se izbegava pečenje i prženje. Povrće je najbolje pripremati na pari ili kratko kuvati, jer se pripremljeno na taj način brzo i lako vari i, što je najvažnije, zadržava sve nutritivne vrednosti.
Kako bi organi za varenje bili zdravi i kako biste se što bolje osećali, nutricionisti preporučuju češće obroke koji su količinski manji, dosta vode kao i konzumaciju voća, povrća i sveže ceđenih voćnih sokova. Takođe se preporučuje izbegavanje ljutih i začinjenih jela.
Za idealnu kilažu, kao i za zdravlje celog organizma, varenje hrane je od velikog značaja. Zato pažljivo birajte šta, kad i koliko jedete, ali ipak ne zaboravite da proces varenja ne zavisi isključivo od unetih namirnica, već i od godina, metabolizma i pola.