Nedostatak slobodnog vremena, život pod pritiskom, kao i mnoštvo obaveza samo su neki od izazivača stresa. Život pod tenzijom za posledicu ima pad imuniteta koji dovodi do raznih bolesti, kao i do sporog oporavka organizma. Kako stres utiče na organizam, kako nastaje, koje su sve njegove posledice i kako ga svesti na razumnu meru, saznajte u nastavku teksta.
Kako stres utiče na organizam i kako nastaje?
Kortizol, hormon stresa, koristan je sve dok se luči onoliko koliko je potrebno našem organizmu. Pomaže nam da brzo i adekvatno reagujemo u slučaju opasnosti, prilikom jutarnjeg buđenja i sl. Međutim, on je koristan samo dok se luči u umerenim količinama. Povećano lučenje kortizola dovodi do velike količine energije sa kojom telo ne uspeva da se izbori u svakom trenutku. A to stvara neprijatan osećaj i dovodi do stresa.
Koji su najčešći simptomi stresa?
Put od početnih simptoma do hroničnog stresa je relativno kratak, s obzirom na način života savremenih ljudi. Prvi simptomi stresa se manifestuju kroz otežano varenje, zatvor ili dijareju i uopšte kroz poremećaj digestivnog sistema. Pokazatelji stresa su vrtoglavica, nesanica, bol u grudima kao i pad imuniteta. Osim ovih simptoma, postoje i skriveni simptomi stresa koji se ogledaju u nedostatku koncentracije, nedovoljnoj fokusiranosti i uznemirenosti. Sa nevidljivim simptomima stresa usko je povezan i pesimistički pogled na život.
Razlike između akutnog i hroničnog stresa
Akutni stres je posledica događaja koji dovodi do trenutne tenzije, napetosti i neprijatnosti. Ovakav stres je prolazan i s vremenom se zaboravlja. Za razliku od njega hronični stres podrazumeva niz neprijatnih situacija koje se ponavljaju narušavajući psihičku ravnotežu. Stalni problemi na poslu ili u porodici dovode do hroničnog stresa, jer su u pitanju nelagodnosti koje se ponavljaju duže vreme.
Posledice stresa na zdravlje
Posledice stresa na organizam su brojne i narušavaju kvalitet života. Osim što stres dovodi do napetosti u ramenima, bola u vilici, pojave migrene, nepovoljno utiče na srčani ritam, kao i na slabljenje imunog sistema, što za posledicu ima pojavu raznih bolesti.
Bolovi u vratu i ramenima
Bolovi u ramenima i vratu, osim što nastaju od neprirodnog položaja tela tokom spavanja ili dugog sedenja za računarom, javljaju se kao i posledica nagomilanog stresa. Kada smo napeti ili pod stresom nesvesno podižemo ramena i u tom položaju ostajemo duže vreme. Mišići vrata i ramena su stegnuti tako da se nakon njihovog opuštanja oseća bol i nelagoda u ovim delovima tela. Stoga je razumljivo što savremen čovek ima stalnu potrebu za masažom i opuštanjem ramenog pojasa.
Migrena kao posledica stresa
Smatra se da je migrena posledica nagomilanog stresa. Iako sve počinje od blagih glavobolja, vremenom hroničan stres dovodi do pojave migrene koju je teško držati pod kontrolom.
Bol u vilici
Ovaj bol nastaje zbog grčevitog stezanja vilice kada je organizam pod stresom. Neretko dolazi i do škrgutanja zubima, koje je uglavnom nesvesno ili se dešava tokom sna. Posledica toga je stezanje glavnog mišića vilice koji stvara neprijatan osećaj i dovodi do bola. Uzročnik ovakvog stanja je hronični stres.
Bol u zglobovima, kostima i mišićima
Brojne studije pokazuju tesnu povezanost između stresa i bolova u celom telu. Nagomilan stres dovodi do bola u kostima, mišićima i izaziva neprijatnost prilikom pomeranja zglobova. I u ovom slučaju može pomoći masaža kao i topla kupka, ali time se donekle saniraju samo posledice, ali se ne otklanja uzrok.
Posledice stresa po srce i kožu
Stres se veoma negativno odražava i na srce, jer dovodi do povećanja krvnog pritiska, što tokom vremena može dovesti do pojedinih srčanih bolesti. Osim toga, dugotrajan stres dovodi do poremećaja srčanog ritma, što povećava rizik od srčanog udara.
Uticaj stresa na kožu takođe nije zanemarljiv. Hroničan stres dovodi do pojave akni, bubuljica, kao i do depigmentacije kože.
Stres utiče na celokupni imuni sistem organizma
Stres nepovoljno utiče na imuni sistem, a oslabljen imunitet je put ka raznim bolestima. Hronični stres dovodi do smanjenja nivoa limfocita u krvi i slabljenja imuniteta, usled čega se smanjuje otpornost tela na razne bolesti.
Kako smanjiti stres i poboljšati zdravlje celog organizma?
Možda je nemoguće u potpunosti eliminisati stres, ali možemo ga držati pod kontrolom. U tome nam pomažu ishrana, zdrave navike, kao i promena stavova. Zdrava i kvalitetna ishrana poput voća i povrća svakako doprinosi poboljšanju zdravlja. Vitamin B je ključan za ublažavanje stresa, jer štiti nervni sistem. Efikasan je u suzbijanju napetosti, anksioznosti i nesanice. Pojačan stres dovodi do smanjenja C vitamina, tako da se preporučuje redovan unos kako citrusnog voća tako i voća uopšte, kao i povrća bogatih ovim vitaminom.
Bavljenje bilo kojim vidom fizičke aktivnosti dovodi do smanjenja stresa, jer je sport od izuzetne važnosti kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje. Bez obzira na to koju aktivnost ćete odabrati, važno je da to bude nešto što vas neće dodatno opteretiti. Možete se odlučiti za pešačenje, biciklizam, pilates ili bilo koju drugu aktivnost. Smatra se da je joga idealna za eliminaciju stresa. Vežbe joge će vam pomoći da opustite celo telo, a meditativni tretmani će vas podstaći na promenu načina razmišljanja.
Najmanje što možete da uradite za sebe jeste da naučite da kontrolišete svoje emocije i da ojačate mentalno. Jedino tako ćete moći da se oduprete svakodnevnom stresu koji ako se otme kontroli može prerasti u ozbiljan zdravstveni problem.