Kod starijih osoba se podrazumevaju bore i spušteni kapci. S godinama elastičnost kože popušta i ona se opusti toliko da se nabora. Boranje kože se isključivo vezuje za starenje,dok spušteni kapci mogu da budu i posledica nekog ozbiljnog neurološkog ili muskulaturnog problema. Uglavnom smetaju zato što naruše estetski izgled, mada, ukoliko se očni kapak spusti tako da prekrije zenicu ili poremeti vid, taj problem može značajno da poremeti način života. Ukoliko se očni kapak spusti preko noći, moguće je da posledica nekog ozbiljnog stanja u organizmu, tada je neophodno da interveniše očni lekar.
Zašto se javljaju spušteni kapci?
Spušteni kapci nazivaju se i ptoza, unilateralna ptoza je kad zahvata samo jedno oko, a bilateralna ptoza kad stanje utiče na oba oka. Kod nekih je prisutno od rodjenja,kada je levator, mišić koji podiže kapak, urodjeno slab zbog nedovoljne razvijenosti mišićnih vlakana, to stanje poznato je kao kongenitalna ptoza, reč je o retkim slučajevima. Uglavnom je stečeno tokom života, stečena ptoza, može biti privremena i trajna. Mišić zadužen za normalno funkcionisanje kapaka, levator, se vremenom previše rastegne i kao rezultat nastanu spušteni kapci. Uglavnom se javljaju kod starijih osoba, svako ih može dobiti, nema razlike izmedju žena i muškaraca. Neretko se desi da neka trauma bude uzrok spuštenih kapaka ili neko drugo neurološko stanje u organizmu. Ako samo jedan kapak padne, najčešće je uzrok tome povreda nerva. Dešava se da i operacija katarakte utiče na razvoj ptoze nastale kao posledica istezanja nekog mišića ili tetive prilikom operacije. Dešava se da do ovog stanja dodje i usled moždanog udara, tumora na mozgu ili raka živaca i mišića. Ukoliko pacijent nema neku od teških neuroloških bolesti i ne postoje genetske predispozicije da se dodje u stanje ptoze, onda je kod većine pacijenata, posebno mladjih, spuštanje kapaka jedva primetno,ne dešava se često i nije dugotrajnog karaktera.
Kako očni lekar uspostavlja dijagnozu?
Ukoliko pacijent posumnja da ima spuštene kapke, lako će sam potvrditi sumnju, jednostavno će nedavnu fotografiju lica sa nekom od pre pet ili deset godina. Ukoliko postoji razlika u položaju kapka ona će biti primetna, onda treba da se obrati očnom lekaru. Dijagnozu spuštenih očnih kapaka uspostavlja očni lekar. On prvo obavlja pregled koji podrazumeva fizički pregled oka i uspostavljanje porodične anamneze, pitanjima dolazi do podataka za medicinsku istoriju pacijenta. Najvažnije je da utvrdi koliko dugo već pacijent ima spuštene kapke. Ukoliko utvrdi da je stanje trenutno, očni lekar može da savetuje samo neke vežbe za podizanje spuštenih kapaka. Ako posumnja da je stanje trajno, zatražiće da se odrade neki testovi kako bi utvrdio uzrok. Uz pomoć svetla visokog intenziteta očni lekar će pažljivo pregledati oko, a Tensilon test je najprecizniji za dijagnostikovanje spicifičnog uzroka i ozbiljnosti stanja spuštenih kapaka.
Lečenje spuštenih kapaka
Od pacijenta do pacijenta zavisi specifičnost uzroka, a sa tim i način tretiranja problema. Ukoliko su spušteni kapci uredjeni ili su rezultat starenje, očni lekar će reći da je bespotrebna briga i da to stanje nije štetno po zdravlje. I pored takvog saveta lekara, ima onih koji se iz estetskih razloga odluče za operaciju kapaka. Ukoliko lekar utvrdi da je uzrok opadanja kapaka neki zdravstveni problem, onda će preduzeti korake za lečenje osnovnog uzroka koje treba da zaustavi spuštanje kapaka. Kod pacijenata kojima spušteni kapci blokiraju vid neophodan je medicinski tretman, očni lekar će sigurno preporučiti hirurško podizanje kapaka.
Hirurško podizanje spuštenih kapaka
U ozbiljnim slučajevima lekar će preporučiti operaciju spuštenih kapaka. Hirurško podizanje će trajno podići kapak u željeni položaj. U zavisnosti od uzroka i stepena, postoje dva načina hirurškog podizanja kapaka i njihove korekcije. Prvi način je zasnovan na skraćivanju ili nabiranju levatora – mišića podizača. Operacija se vrši preko reza na koži očnog kapka. U nekim slučajevima rez ne mora da bude na vidljivom delu kapka, ukoliko je moguće da bude na zadnjoj strani, onda se rez radi na sluznici kapka. Drugi način je zahtevniji, on podrazumeva da se kapak podiže preko pomoćnog podizača kapka, frontalnog mišića čija je primarna funkcija podizanje obrve. Preko diskretnog reza na koži, u samom kožnom naboru kako bi rez bio nevidljiv, uspostavlja se direktna veza izmedju gornjeg kapka i frontalnog mišića. Kod većina pacijenata hirurško podizanje se radi ambulantno, pod lokalnom anestezijom. U ovom zahvatu lokalna anestezija ima prednost nad opštom anestezijom, zato što očni lekar hirurg može da koriguje položaj očnih kapaka dok su oči otvorene. To mu daleko olakšava posao no kada su oči zatvorene, onda nasumice i otprilike podešava mišiće podizače. Ukoliko je ptoza uzrokovana nekim neurološkim problemom, mora prvo da se izleči prvobitni problem, a tek onda se radi podizanje spuštenih kapaka.
Operacija spustenih kapaka kod dece
Kod dece je spuštenost kapaka daleko ozbiljniji problem no kod odraslih. Ukoliko se zanemari može da dovede do problema u razvoju vidne funkcije, čak do izražene slabovidosti ukoliko spušteni kapci pokrivaju zenicu. U takvim slučajevima dete refleksivno traži način da vidi, zabacuje glavu pozadi i tako dolazi do ozbiljnih poremećaja u razvoju vratne kičme. Ukoliko se kod novorodjenčeta dijagnostikuju urodjena spuštenost kapaka, očni lekar će sigurno preporučiti hiruški zahvat, zato što samo rano lečenje urodjenog problema smanjuje rizik od trajnog oštećenja vida. Ukoliko je blaži oblik ptoze i ne utiče na oštećenje vida, onda se čeka da dete napuni tri ili pet godina, smatra se da su u tom uzrastu deca spremna da saradjuju. Tada je lakše odraditi hirurško podizanje spuštenih kapaka, ipak, radi sigurnosti, ova operacija se kod dece vrši u potpunoj anesteziji.
Redovni oftalmološki pregledi
Oftalmološki pregled je sastavni deo svakog sistematskog pregleda kod predškolske i školske dece. Šteta je što se sa tom praksom ne nastavi i kasnije, onda bi se preventivno reagovalo i mnogi oftalmološki problemi bi bili na vreme otkriveni. Nemarnost je često razlog što se zapusti problem, pa dodje do situacije da se očni kapak toliko spusti da zakloni vidno polje. Za sve pacijente, a posebno decu, sa spustenima kapcima važi da redovno treba da odlaze na kontrole kod očnog lekara, bez obzira da li je izvršeno hirurško podizanje kapaka ili nije. Budući da kod dece oči rastu i menjaju oblik nužno je da se taj razvoj prati kako bi se na vreme reagovalo. Spuštanje kapka ne može da se spreči, ali je važno da se blagovremenom reakcijom spreče ozbiljnije komplikacije.