Stres je vrlo zastupljen u savremenom svetu. Jedan je od najopasnijih uzroka bolesti koji su nevidljivi. On može predstavljati pretnju po zdravlje, u zavisnosti od toga koju količinu stresa telo apsorbuje i koliko dobro osoba može da se nosi sa pritiskom. U svakom slučaju, brojne su bolesti koje mogu nastati zbog stresa.
Međutim, stres je dobar u situaciji kada na primer treba da požurite u mračnoj ulici. U takvim nevoljama stresni stimulansi podstiču telo da reaguje.
Centri za bolesti i prevenciju napominju da stres može biti koristan tako što pomaže ljudima da „razvijaju veštine koje su im potrebne da se nose i da se prilagode novim i potencijalno opasnim situacijama“. Ali ovo prelazi granicu bezopasnog kada nekoga preplavi stres zbog svakodnevnog pritiska ili traumatskog događaja i to onda ugrožava njegovo zdravlje. Kada je stres kontinuiran, kada ne popušta i ne nestaje, on može postepeno istrošiti telo, uzrokujući ili pogoršavajući već postojeće bolesti.
Uticaj stresa na organizam i bolesti koje mogu nastati zbog stresa
Stres može pogoršati bilo koje postojeće zdravstveno stanje ili stvoriti nove probleme kao što su: anksioznost, glavobolja, bolovi u mišićima, pa čak i otežano disanje. Istraživanja lekara pokazala su da u velikom broju slučajeva stres doprinosi pogoršanju jednog ili više hroničnih stanja poput dijabetesa i depresije. Vrlo je važno lečiti stres da biste izbegli zdravstvene probleme kao što je visok krvni pritisak, problemi sa varenjem i faktori rizika za srčana oboljenja.
Osećaj nestabilnih emocija ili nervoze, kao i poteškoće sa spavanjem su normalne reakcije na stres. Uz sve ovo obično dolazi pojačana želja za hranom, pićem ili cigaretama, a sve to utiče na zdravlje.
Svaki čovek ima određeni broj stresnih situacija svakog dana koje dođu i prođu sa dređenim događajem, to je takozvani akutni stres. Postoji i dugoročni stres kada organizam duži vremenski period pokušava da se prilagodi novonastaloj stresnoj situaciji. Tada govorimo o hroničnom stresu.
Uključivanje zdravih aktivnosti kao što su redovni i hranljivi obroci, vežbanje, dobijanje prave nege i podrške, može pomoći ljudima da prevaziđu stres.
Evo nekoliko posledica po zdravlje koje stres može da izazove.
Bolest srca
Nejasno je zašto su neki ljudi više pogođeni stresom od drugih, ali određene osobe nose veći rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih problema. Stres može uticati na povećan broj otkucaja srca i protok krvi. Takođe može izazvati oslobađanje holesterola i triglicerida u krv. Lekari proučavaju da li je upravljanje stresom efikasno za suzbijanje bolesti srca. Nakon srčanog ili moždanog udara, ljudi koji se osećaju depresivno, uznemireni su ili preplavljeni stresom, obavezno treba da razgovaraju sa svojim lekarom.
Gojaznost
Osobe koje su pod češćim stresom imaju veću sklonost ka skladištenju masti u predelu stomaka. Neki lekari tvrde da previše masti na stomaku predstavlja veći zdravstveni rizik od masnih naslaga na nogama ili bokovima. Navika preteranog konzumiranja hrane često je povezana sa stresom. Gojaznost uzrokovana navikama u ishrani izazvanim stresom, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih stanja uključujući dijabetes, hipertenziju i bolesti srca.
Gastrološki problemi
Stres ne uzrokuje čireve, ali može stvoriti ili pogoršati probleme sa varenjem ili dovesti do sindroma iritabilnog creva. Nekoliko faktora, bioloških i psiholoških, doprinose gastrološkim poremećajima, a brojne studije sugerišu da stres može biti posebno važan u kontroli ovih hroničnih stanja.
Depresija i anksioznost
Stres može biti glavni faktor za nastanak depresije i anksioznosti. Istraživanja pokazuju da ljudi koji su bili pod stresom na svom radnom mestu imaju 80% veći rizik za razvoj depresije tokom vremena u poređenju sa radnicima koji su radili pod manjim stresom.
Stresne životne situacije kao što je smrt člana porodice, gubitak posla, dijagnostikovanje određene bolesti, povezani su sa simptomima depresije i velikog depresivnog poremećaja. Istraživaja pokazuju da oko 25% ljudi koji dožive velike stresne situacije, razviju depresiju. Povećan stres uzrokuje da klinički tok depresije traje duže, sa pogoršanim simptomima.
Dijabetes
Stres može naštetiti onima kojima je već dijagnostikovan dijabetes. On navodi ljude da konzumiraju nezdravu hranu bogatu ugljenim hidratima, a takav način ishrane može dovesti do porasta nivoa glukoze. Ljudi koji su predisponirani na dijabetes, bilo zbog porodične istorije bolesti ili životnih navika, mogu povećati rizik zbog pogrešne ishrane izazvane stresom.
Alchajmerova bolest
Brojne studije su pokazale da stres podstiče napredovanje Alchajmerove bolesti. Postojanje ove bolesti stresno je samo po sebi. Ovo dovodi do „začaranog kruga stresa“ u kojem on proizvodi neuropsihijatrijske komplikacije koje dodatno ubrzavaju napredovanje bolesti.
Nesanica
Stres utiče na san. Ovo je problem koji se u nekom trenutku svima desi. Ljudima koji već imaju problem sa spavanjem mstres dodatno može pogoršati stanje. On može produžiti ili pogoršati nesanicu, što otežava ljudima da nastave sa spavanjem kada se probude. Nedostatak sna narušava pamćenje i emocionalnu kontrolu, tako da se ljudi koji imaju problema sa spavanjem teško nose sa stresom tokom dana.
Prehlade i infekcije
Ljudi pod hroničnim stresom češće obole od infekcija. Psiholoki stres može blokirati mnoge odbrambene funkcije imunološkog sistema, uključujući urođeni imunitet i proizvodnju antitela.
U jednoj studiji, istraživači su ovo testirali anketiranjem zdravih odraslih ljudi o nivou stresa, a zatim ih uz njihov pristanak zarazili uobičajenim respiratornim virusom. Zaključak je da su se više razboleli oni koji su bili pod većim stresom.
Na koji način se treba boriti protiv stresa
Kako će osoba reaogovati na stres i koja će situacija biti stresna, individualno je i zavisi od mnogih faktora. Ne postoji određena starosna grupa koja je više ili manje podložna stresu. Važno je da postoji opasnost koju sa sobom nosi produženo delovanje stresa. Oboljenja i poremećaji u organizmu do kojih stres dovodi, vode jedan ka drugom.
Osoba koja fizički nije aktivna i vodi pasivniji način života, verovatno će teže podneti psihološku traumu koja je rezultat nekog stresnog događaja. Usvajanje zdravog životnog stila verovatno neće ukloniti stres kojem smo svakodnevno izloženi, ali može redukovati verovatnoću nastanka poremećaja koji su udruženi sa stresom.
Izazivači stresa mogu biti i neki pozitivni događaji kao što su venčanja ili zaposlenje. Ne postoji univerzalno rešenje za oslobađanje od stresa, ali postoje neki od načina da pokušamo da ga držimo pod kontrolom kao što su: umerena fizička aktivnost, kvalitetan san (najmanje šest sati), pravilna ishrana sa dosta voća i povrća, a u slučaju da je to potrebno, na vreme potražiti stručnu pomoć.